Disproteinemije sa žilnom purpurom

Amiloidoza (str. 1310) prati odlaganje amiloida u žile kože i potkožnog tkiva, čime im se povećava fragilnost i nastaje purpura. U nekih bolesnika amiloid adsorbira faktor X, čije se razine snižavaju, ali to obično nije dovoljan razlog za krvarenje. Na amiloidozu upućuje periorbitalna purpura ili purpurični osip koji se javlja u netrombocitopenične osobe nakon blagog lupkanja kože.

Krioglobulinemija stvara imunoglobuline koji se obaraju kad se plazma ohladi (odatle ime krioglobulini) prolazom krvi kroz hladniju kožu i potkožno tkivo okrajina. Monoklonski imunoglobulini se u Waldenströmovoj makroglobulinemiji ili multiplom mijelomu (str. 1129) ponekad ponašaju kao krioglobulini, kao i IgM–IgG miješani imuni kompleksi u nekim kroničnim zaraznim bolestima, najčešće u hepatitisu C. Krioglobulinemija zna izazvati vaskulitis malih žilica s purpurom. Krioglobuline otkriva laboratorijska obrada.

Hipergamaglobulinemijska purpura je posljedica vaskulitisa koji većinom pogađa žene. Na potkoljenicama nastaju rekurentne nakupine sitnih, palpabilnih purpuričnih promjena, iza kojih ostaju smeđe točkice. Èesto se nađu elementi osnovne imunološke bolesti (npr. Sjögrenov sindrom, SLE). Obradom se dokazuje poliklonsko povećanje IgG (elektroforeza otkriva hipergamaglobulinemiju sa širokom bazom ili difuznu hiperglobulinemiju).

Hiperviskozni sindrom može izrazitim povišenjem IgM u plazmi bolesnika s Waldenströmovom makroglobulinemijom (str. 1128) izazvati purpuru i druga abnormalna krvarenja (npr. obilna epistaksa).